Kvalitet vazduha

Danasnji clanak Blic-a ima porazavajuci naslov: Gusimo se u sumporu i cadji

Srbijagas dobio 150 Miliona evra Evropske banke za obnovu i razvoj

http://www.mondo.rs/s160345/Ekonomija/Srbijagas_dobio_kredit_EBRD.html

IPAK SE OKRECE...

Bitne vesti s pocetka ove 2010:

1) Kinezi obnavljaju Kostolac

2) Gorenje seli proizvodnju u Valjevo

3) Niskotarifne avio-kompanije otkrile Beograd

4) Prelazni trgovinski sporazum sa EU stupio na snagu

5) Srbija prvi strateski partner Kine u jugoistocnoj Evropi

ISTRAZIVANJEM U EVROPU-Fondovi EU

Iako Srbija jos nije dobila status kandidata za clanstvo u EU postoji mogucnost da se dobiju sredstva iz postojecih EU fondova za razne oblike integracije i istrazivanja.
 -----------------------------

1. Uslovi se mogu naci na CORDIS webstranici (program vazi do 31.12.2013). U okviru aktuelnog FP7 programa se stimulise realizacija istrazivanja i kooperacije u prosirenom EU okruzenju:
   
   FP7 Specific Programme 'Capacities' - Stimulating the realisation of the full research potential of the enlarged European Union Community
   
   "General information:
   
   The FP7-POTENTIAL initiative aims to establish conditions which will allow research entities, whether private or public, in these regions to exploit their potential. Entities will be chosen on a number of criteria, including the quality of research and organisational size.
   A key component of POTENTIAL is the building of links and collaboration between the selected entities and well-regarded research entities elsewhere in the European Union. It also helps to strengthen and develop the capacities of researchers from convergence and outermost regions, allowing them to participate successfully in activities related to research at the Community level. Building on both levels also helps to realise the European Research Area (ERA).
   
   The POTENTIAL initiative is not limited to the EU's convergence and outermost regions. It promotes scientific and technological cooperation between ERA-based entities and counterparts from the Mediterranean Partner Countries (MPC- Algeria, Egypt, Jordan, Lebanon, Morocco, Tunisia, Syria, Palestinian-Administered Areas and Libya) and Albania, Turkey, Serbia, Croatia and FYROM (subject to agreements associating third countries to the Seventh Framework Programme). Two-way exchanges and participation in the Framework Programme will yield benefits such as improving an environment which is often affected by brain drain and lack of resources.
   
   Examples of specific steps and initiatives include:
   - exchange of know-how and experience (this will happen via transnational staff exchanges between qualifying entities and experienced partner organizations);
   - recruitment by selected entities of experienced researchers and managers (this is meant to encourage the return of nationals who had previously left an entity in a qualifying area or region);
   - acquisition, development, maintenance or upgrade of research equipment for selected entities;
   - the organisation of workshops and conferences (know-how and technology transfer can be facilitated through the organisation of events and visits of internationally-recognised experts in qualifying regions, participation of selected-entity staff in international conferences and support for training capacities);
   - dissemination and promotion activities this is to ensure visibility for selected entities in the European Union and elsewhere;
   - evaluation facility (this option will give selected entities the chance to have an expert evaluation of their research quality and capabilities).
   The POTENTIAL initiative complements EU investments in research co-financed through the Cohension Policy Programmes for 2007-2013.
   The actions will build on past and existing measures such as the European Centres of Excellence under the Fifth Framework Programme, Marie Curie Host Fellowships for the Transfer of Knowledge and the Transfer of Knowledge - Development section of the Sixth Framework Programme" (vise detalja na gore navedenoj stranici).
   Remarks: The European Commission will fund 'Research potential' activities by selecting project proposals submitted following the publication of a 'Call for proposals'
   
2. Kako je vec poznato iz nase stampe, Srbija ce ucestvovati i u formiranju i realizaciji programa pod nazivom EU Strategija regije Dunava 
3. Organizacije iz Srbije se mogu da ukljuce i u projekte u okviru programa SEE (South East Europe)

Raniji program za finansiranje visih oblika saradnje u oblasti tehnologije je bio EUREKA, nazalost istekao krajem 2008.
---------------------------
Organizacije i ustanove iz Srbije se u principu mogu da ukljuce i u razne projekte pokrenute iz EU. O tome najbolje svedoci lista od vise od 200 aktuelnih projekata koji idu uz ucesce jednog ili vise partnera iz Srbije.

Dobijanje statusa kandidata za clana EU Srbiji otvorice i vise mogucnosti za koriscenje EU finansiranja u oblasti nauke i istrazivanja.

Nadjeno u Face-u: RAFINERIJA NAFTE U SMEDEREVU - GLUPOST, ILUZIJA ILI NESPORAZUM von N. Anastas

"Povod za javljanje na tu temu su diskusije o gradnji nekakve rafinerije u Smederevu.
Koliko vidim radi se o potencijalnoj investiciji kompanije ciju prezentaciju nisam uspeo da nadjem na internetu. Kazu, 250 miliona evra ce da investira u taj projekat.

To sto potencijalni investitor nema prezentaciju na internetu nije sramota-ima verovatno i drugih, pa i dobrih porodicnih firmi koje takodje ne mare za internet i savremenu komunikaciju. Mnogo vise brine sta nego kako...

Na internetu se navode kriteriji za biranje lokacije za rafineriju nafte (http://en.wikipedia.org/wiki/Oil_refinery):

a) lokacija treba da bude dovoljno daleko od naseljenih regiona
Svaka rafinerija smrdi i zagadjuje okolinu, najbolji dokaz su merenja zagadjenosti vazduha. Tuzno je videti da nas hidrometereoloski zavod ne objavljuje te podatke upravo za Novi Sad i Pancevo (http://www.hidmet.gov.rs/ciril/kvalitetvazduha/srbija.php).
Medjutim ti se isti podaci mogu za Pancevo da nadju na webstranici grada (http://www.pancevo.rs/Mesecni_izvestaj_monitoring_sistema_imisije-171-1). Cinjenica je da se prate emisije samo izabranih hemijskij jedinjenja, znaci monitoring daje samo deo prave situacije...
Cak i iz tih objavljenih mesecnih izvestaja se vidi da se radi o emisiji cadji (http://www.vesti.rs/Ekologija/Izvestaj-o-stanju-zivotne-sredine-u-Pancevu-u-2008-godini.html ) i aromaticnih organika, od kojih su mnogi -kako je poznato-kancerogeni. Da je situacija u Pancevu nezadovoljavajuca svedoci i jedna od skorih akcija naseg
ministra Dulica (vidi, http://www.beta.rs/zelenasrbija/default.asp?s=vesti&id=2221208). Cinjenica,da su nase rafinerije gradjene bas u blizini regiona sa najvecom gustinom stanovnistva u Srbiji svedoci sa aktuelne tacke gledista o tehnoloskoj nepismenosti onih koji su te odluke svojevremeno donosili. Ruku na scre, treba imati u vidu, da je svest o zastiti sredine u to vreme bila u povojima. U to vreme se i premalo znalo o mogucim negativnim efektima industrijsje proizvodnje. Danas smo na srecu u poziciji da situaciju mozemo bolje da sagledamo. Stoga, ne treba ponavljati stare greske.

b) Infrastruktura za dovoz sirovina i odvoz produkata (Smederevo kao lokacija to nema) Ono sto me u tom kontekstu ovog virtuelnog projekta cudi je njegova logika, prvo po pitanju snabdevenosti sirovinama. Kazu, rafinerija treba da preradjuje sirovu naftu iz Rusije i Afrike za nase trziste. Koliko se vidi iz diskusije, kapaciteti rafinerija u Pancevu (ni 50km dalje od planirane lokacije) i Novom Sadu ni sada nisu dovoljno iskorisceni. Kada se zna da su Rusi preuzeli NIS pitam se zasto bi ti isti Rusi snabdeval isirovinom svoju konkurenciju i gubili time trziste u Srbiji.
Da bi rafinerija nafte bila isplativa, ona treba da preradjuje bar 200,000barela sirove nafte dnevno. Brojevi mogu cesto da pojasne odnose i situaciju,hajde da ih pogledamo.200,000 barrel-a je da potsetim oko 30,000m³ sirovog ulja DNEVNO. Kako dovesti tu kolicinu u postrojenje. To se u svetu radi najcesce tankerima, za koje Smederevo NEMA odgovarajucu luku. Verovanto je Dunav i nepodoban za ulaz takvih brodova, inace bi ih vec videli kako dopremaju sirovinu postojecim, gore navedenim rafinerijama. Dovoz vozom bi znacio da dnevno treba primiti i istovariti kompoziciju voza sa oko 3,000vagona. Koliko mi je poznato, Smederevo je vrlo slabo povezano u zeleznicu Srbije i regiona. Odgovarajuce prosirenje zeleznicke mreze bilo bi dodatni trosak za razvoj jednog ovakvog projekta. Ne treba zaboraviti da se gore navedenim ciframa pokriva samo polovina neophodne logistike. Sirovo ulje se u rafineriji ne preradjuje u gas nego u niz proizvoda koje treba lagerovati a bogami i razvesti po zemlji. Njihova ukupna zapremina je verovanto oko 90% od ulazne, znaci uslov za rafineriju je infrastruktura koja treba da savlada vise od 50,000m³ dnevno. Cak i da se obezbedi snabdevanje sirovinama, Smederevo nema infrastrukturu da obezbedi dovozi a posebno ne i odvoz te kolicine materiala.

c) procesna energija
Nisam siguran da bi nasa elektricna mreza to mogla da preuzme, ali pretpostavljam da bi i takvo veliko hemijsko postrojenje moglo da se integrise kao potrosac u nasu elektricnu mrezu bez vecih problema uz odgovarajucu modifikaciju iste. Dunav bi u tom kontekstu sigurno obezbedjivao dovoljno vode za hladjenje kao sto je to danas slucaj sa smederevskom zelezarom.

d) deponija za otpad i otpadne vode mora da bude obezbedjena
Iz objavljene diskusije ne vidim kako zagovornici ideje o gradnji rafinerije u Smederevu misle da rese to pitanje. Pri tome treba imati u vidu, da se ne radi o potencijalnoj investiciji u nekom Nedodjinu. Za par godina, Srbija ce za par godina biti po svoj prilici deo Evropske zajednice. Time se garantuje, da bi tehnolosko resenje eventualne rafinerije nafte u Smederevu moralo da zadovolji sve evropske standarde, kao da se isto gradi u Austriji, Francuskoj ili slicno. Cak i da se u medjuvremenu krene sa nekom nezdravom investicijom ima dobre sanse da zavrsi kao investicioni promasaj, jer u krajnjem slucaju EU nece dozvoliti masivno zagadjenje okoline.

IPAK NESPORAZUM?
S druge strane, 250 miliona evra nije ni blizu sume neophodne za izgradju rafinerije nafte. Nova rafinerija nafte kosta u svetu izmedju 15,000 i 30,000 dolara/bbl (po barelu dnevno). Cena zavisi od procesnog obima, proizvodnog kapaciteta i lokacije. To se lako moze da sagleda iz liste aktuelnih projekata koji se grade (http://www.hydrocarbons-technology.com/projects/). Znaci, za tipicno postrojenje od 200,000 bbl (barela dnevno) treba finansirati najmanje 2 milijarde Evra. Navedenih 250 miliona znaci mogu da se smatraju samo ulogom uz finansiranje ostatka od banaka. Ta konstrukcija (sa 10%) svog uloga je u danasnjem svetu finansija prosto receno misaona imenica.

Sta se onda moze da uradi sa tih 250 miliona evra? Elem, sa tim se parama moze da napravi SKLADISTE NAFTE ili SIROVOG ULJA. Time dolazimo verovanto blize istini. U Smederevu je pre bombardovanja i postojalo jedno skladiste nafte koje se u narodu zvalo Rafinerijom. Verovatno je sadasnji gradonacelnik i nasao interesente, koji bi da takvo ili slicno postrojenje ponovo izgrade ili prosire. Da bi se cela prica prikazala sto znacajnijom (bice opet izbora) ili iz neznanja pretpostavljam da je koriscen stari naziv - rafinerija. A narod u medjuvremenu obrazovaniji, pa shvatio vest ozbiljno....",
27.12.09

STA NEDOSTAJE SMEDEREVSKOJ PRIVREDI - PROIZVODNJA MINERALNE VODE I OSVEZAVAJUCIH NAPITAKA

Srbija lezi na bogatim nalazistima mineralnih i termalnih voda. Ovom se tematikom vec decenijama uspesno bavi Grupa za hidrologiju Rudarsko-Geoloskog univerziteta u Beogradu. Deo rezultata je nedavno publikovan u online izdanju Planete (deo tog teksta u citatu koji sledi):

"Na teritoriji Šumadije ima preko 30 utvrđenih mineralnih izvora. Najpoznatiji su u Bukovičkoj Banji: «Knjaz Miloš», «Knjaz Mihajlo», «Talpara»... U Gornjoj Trepči nalaze se topli mineralni izvori koji se kaptiraju i koriste za lečenje. U Palanačkom kiseljaku najpoznatiji je mineralni izvor «Dr Marko Leko». U Svračkovcima se nalazi termomineralni radioaktivni izvor «Banja», a u Brusnici topli mineralni izvor «Mlakovac». U Višnjici kod Beograda, nalazi se mineralni izvor temperature vode 14 C, koji spada u sumporovite slabo alkalne murijatične vode. U Miraševcu postoje dva mineralna izvora koja imaju sumporno-manganovito-gvožđevitu kiselu vodu koja izbija iz kristalnih škriljaca i dostiže temperaturu od 15 C. U Trešnjevici, u dolini Dubokog potoka, poznat je mineralni izvor «Slana stena». Na padinama Juhora, iz gvožđevitih kristalnih škriljaca izbija sumporoviti izvor «Slatina», čija voda ima temperaturu od 17C. U Beloj vodi nalaze se dva izvora kisele gvožđevite vode. U Vodicama, kod Smederevske Palanke, u dolini Jasenice četiri hladna izvora čine Vodički kiseljak, dok se u blizini sela Mramorac nalazi Cerovački kiseljak. Kisele vode ima u Junakovcu, Žabarima, Kloki i Natalincima, gde sadrži slobodan ugljendioksid, natrijum, kalijum, kalcijum, mangan, gvožđe, hidrokarbonat i karbonat. U Kalanjevcima, kod Belanovice nalazi se alkalno-zemni kiseljak. U Banji, kod Aranđelovca, mineralnu vodu ima vrelo «Banja», čija temperatura iznosi 13 stepeni. Nedovoljno ispitane i slabo poznate mineralne vode sa lekovitim svojstvima su: «Slana bara» u Drenovcu, «Žuta voda» u Gornjim Komaricama, «Brod» u Lužnicama, „Banja“ u Kormanu kod Kragujevca.
Maksimalne dubine na kojima se mogu naći ove vode nisu tačno utvrđene, ali se smatra da dostižu 3.000 m. Zapremina nalazišta se kreće od nekoliko stotina hiljada m3 do nekoliko stotina miliona m3. Izotopska ispitivanja voda pokazala su da je njihova starost od 1.350 godina - kolika je starost voda Prolom-banje - do više od 40.000 godina - za vode Bujanovačke banje.Vreme koje protekne od ulaska kapljice kiše u zemlju do izlaska na izvoru predstavlja «starost vode.
- U većini banja rezultati merenja geotermalnog toplotnog toka pokazuju da, na dubini od oko 2.000 m, najviša temperatura ovih voda treba da bude oko 100 oC. - objašnjava prof. Milivojević".

Kakva je situacija u tom pogledu u blizoj okolini Smedereva?

Po informaciji dobijenoj od Prof. Zorana Stevanovica, koji se godinama bavi tom tematikom, situacija u vezi sa mogucim rezervama mineralnih i termalnih voda u Smederevu nije dovoljno poznata.  "U sustini neophodna su duboka busenja, potencijal postoji ali je u dubljim delovima. Prirodni izvori kao moguca izvorista za flasiranje su takodje podalje, najbolja u pravcu istoka prema Golubackim planinama.
Nisko termalna voda koja se moze korisiti za lokalno zagrevanje je vec interesantnija i perspektivnija tema. ...Najvaznija su istrazivanja i opsta promena svesti ka ekoloskim principima".

Umesto zakljucka: Voda spada u kljucne resurse 21. veka, i kako izgleda imamo pod nogama pravo bogatstvo. Bog nam dade a mi ne znamo da li i kojom rukom da ga uzmemo.

TRANZICIJA SA PSIHOLOSKE TACKE GLEDISTA

 U Temi Nedelje online izdanja Politike Jelena Vlajkovic se bavi ovom temom:
"U teškim vremenima najveću opasnost za mentalno zdravlje pojedinca predstavlja gubitak osećanja da kontrolišemo svoj život i stvari koje se u njemu odigravaju. Naš najvažniji zadatak je da uspostavimo kontrolu nad nekim segmentom svog života. Ako ne možete da kontrolišete političku situaciju, vrednost dinara, sumnjive privatizacije – nešto ipak možete da kontrolišete. Svoj život i odnose sa onim osobama koje su vam drage. I potrebno je stalno imati na umu da je teških vremena uvek bilo u istorijama svih naroda i da teška vremena nikada ne traju večno"... (vise o tome)

STA SVE NEDOSTAJE SMEDEREVSKOJ PRIVREDI-INDUSTRIJA ZA PRERADU VOCA I POVRCA

Smederevo, grad vina, grozdja (i gvozdja) nema vise svoj vinski podrum. Poljoprivredni kombinat Godomin je pao kao jedna od zrtava tranzijie. Prosle 2009 godine je trebalo da se proslavi 100 godina otkako je osnovan Smederevski vinarski podrum. Sramota je kako smo dopustili da nam ta tradicionalna ustanova ode pod stecaj a jos veca da ista nije privatizovana i stavljena ponovo u funkciju. Izvanredno jaka proizvodnja voca i grozdja smederevskog regiona nema organizovani otkup i lokalnu preradu tih sirovina. Proizvodjaci su prinudjeni da se bave ne samo proizvodnjom nego i preradom i plasmanom. Ceo proces je time usitnjen, razbijen i bez sanse da se dobije visok kvalitet krajnjeg proizvoda, naprave novi brend-ovi.
Na duzi rok izgradnja jedne takve infrastrukture i logistike bi bila verovatno najisplativija investicija u gradu i podunavskom regionu. Imamo najbolju klimu, zemlju i vodu za razvoj poljoprivrede i idealne uslove da za neku godinu bez EU carina te proizvode izvozimo u velikim kolicinama.

STA SVE NEDOSTAJE SMEDEREVSKOJ PRIVREDI-POSTROJENJE ZA SAGOREVANJE GRADSKOG OTPADA

Smederevo ima deponiju smeca koja nije optimalno resenje. Znate li gde zavrsava djubre iz nasih kontejnera? Na deponiji na lipskom putu, podignutoj prakticno usred godominskog polja. Par kilometara dalje u Salincu, nalaze se bunari sa izvanrednim izvorima pijace vode kojom se pored ostalog snabdeva nas smederevski vodovod.
Sta imaju te dve cinjenice zajedno?
Elem, deponija je na duzi rok izvor zagadjenja te pijace vode. Cak su i nasi preci znali da se nuznik ne pravi nedaleko od bunara. Pitanje je samo vremena kada ce se proizvodi razlaganja tog otpada rastvoriti i dopreti do nivoa pijace vode. Mnogo bolje resenje bi bilo da se napravi fabrika za sagorevanje gradskog djubreta, koja bi pored ostalog proizvodila i energiju za grejanje grada. Naravno, i u ovom slucaju je bitan strucno obaviti izbor tehnologije / izvodjaca. Posebnu paznju treba usmeriti na potencijalni problem emisije dioxin-a, koji mogu da nastanu kod nestrucnog hladjenja otpadnog gasa. Taj je problem istrazen i resen u Nemackoj jos u 1990tim, tako da postrojenja za sagorevanje gradskog otpada bez problema rade cak i usred velikih metropola (recimo Frankfurt, tehnologija kompanije LURGI). U svakom slucaju je permantni monitoring otpadnih gasova ovakvih postrojenja neophodan (posebno u odnosu na dioxine).
Sagorevanje gradskog optada se masivno korisiti i u Kini ali je tehnologija jos u povojima. Emisija dioxina je tamo i vise desetina puta iznad one koja je dozvoljena u EU (posledica je znacajno zagadjenje okoline u blizoj okolini postrojenja).

STA SVE NEDOSTAJE SMEDEREVSKOJ PRIVREDI - POSTROJENJE ZA PRECISCAVANJE KANALIZACIONOG OTPADA

Gledano sa strane grad ima velike mogunosti za razvoj privrede koje se momentalno uopste ne tematizuju, recimo:

1. Smederevo nema postrojenje za preradu kanalizacionih otpadnih voda. Dunav se koristi kao kloaka grada u koju se odvodi bez prerade i preciscavanja kanalizacija grada (oko 150l/s). Nazalost Smederevo u tome u Srbiji nije izuzetak, ista je situacija i sa Beogradom a verovatno i sa ostalim gradskim naseljima u zemlji. U razvijenom svetu kanalizacioni otpad se preradjuje i tek preciscena voda vraca u prirodne tokove. Tehnoloski proces ima tri, a novija postrojenja i cetiri stepena:
   - mehanicki (odvajanje oko 20-30%) cvrste faze (koja se u na kraju prevodi u djubrivo)
   - bioloski ( bioloska razgradnja organskih komponenata otpadne vode) i
   - hemijska (uglavnom hemijsko talozenje fosfora)
   - zavrsno preciscavanje (recimo filtriranje ili dezinfekcija..).
   Nadajmo se da ce proces integracije Srbije u EU i u ovoj oblasti doneti u dogledno vreme bitno poboljsanje situacije a time i nova radna mesta. Na web prezentaciji grada se navodi da je planiranje takvog postrojenja u toku, nema nazalost podataka o tome kada se moze da ocekuje i realizacija.
   
   

BUDUCNOST CRNE METALURGIJE U SMEDEREVU

Vec decenijama teziste smederevkse privrede bazira na proizvodnji celika i na crnoj metalurgiji. Bivsi SARTID, danas US Steel Serbija i sada predstavlja okosnicu te privrede. Medjutim, globalizacija i intenzivan razvoj Azije menjaju bitno u svetskim razmerama odnose u toj oblasti industrije. Crna metalurgija se velikim koracima seli u pravcu Kine. Sa vise od 400 miliona tona godisnje Kina je vec preuzela vise od 30% svetske proizvodnje celika, i iz godine u godinu taj se procenat povecava. Istovremeno se ova vrsta privrede seli iz bogatih zemalja tzv. prvog sveta, proces koji se pod udarima finansijske krize upravo ubrzava.
Konkurentnost proizvodnje celika u Smederevu bazira na amortizovanim proizvodnim kapacitetima (gradjenim 70 tih i 80tih godina proslog veka) i jos uvek jeftinoj, strucnoj radnoj snazi. Sta se moze da ocekuje od tranzicije i narednih godina u pogledu crne metalurgije u Smederevu?
Po mom licnom misljenju Smederevo treba da tu vrstu industrijske proizvodnje odrzi sto duze (cash cow). To nece na duzi rok biti lako iz dva razloga:

1. Proces integracije Srbije u EU doprinece boljem odrzavanju zivotne sredine u gradu i okolini. Postojeca postrojenja ce morati da ulazu vise sredstava u smanjenje emisija otpadnih gasova i zagadjenja otpadnih voda. Ta ce ulaganja morati da se plate iz postojece proizvodnje, sto ce dovesti do poskupljenja proizvoda, tj. smanjenja njene konkurentnosti.
   
   
2. S druge strane uspesnost zemalja u tranziciji se uvek odrazava u pozitivnom smislu na razvoj zarada. One ce da rastu sto sa tacke gledista postojecih proizvodnji znaci pad konkurentnosti i profita.

To su procesi kroz koje prolazi ceo svet. Poboljsanje uslova zivota ima svoju cenu i da bi se u trzisnoj konkurenciji na duzi rok opstalo postojeci prozvodni kapaciteti smederevske privrede ce morati da ozbiljno udju u procese povecanja efikasnosti rada. Drugim recima, broj zaposlenih u proizvodnji ce se na duzi rok morati da smanjuje da bi ona ostala konkurentna. S druge strane, potreba za povecanjem efikasnosti donece i nove potrebe a samim tim i sanse za rast, na primer:

• Odrzavanje i remont proizvodnih jedinica bice dobrim delom preneti na mala, fleksibilna preduzeca u okruzenju. Ovo se vec delom i sprovodi u delo otkako je USS preuzeo SARTID.
  
• Logistika koja prati postojecu proizvodnju mora da bude optimirana i to na nivou grada. To je takodje velika sansa za razvoj novih business-a, posebno kada se ima u vidu u kom su stanju zeleznicka i lucka povezanost grada i regiona.
  
• Povecanje efikasnosti proizvodnje ide u korak sa procesnom kontrolom i automatizacijom. I u ovoj oblasti (mala) smederevska privreda je jos u povojima.
  

STA JE TRANZICIJA I GDE JE SRBIJA U TOM PROCESU MOMENTALNO

Koliko ja to sagledavam tranzicija podrazumeva procese restrukturiranja drustva pri prelazu iz jednog u drugi tip drustvenog uredjenja. U nasem slucaju radi se o prelasku iz socijalistickog u kapitalisticki sistem. Osim promene svojinskog sistema taj je proces pracen i bitnim promenama u strukturi privrede a i drustva. Proces je svakako bolan jer je pracen rusenjem postojecih struktura, odnosa i navika. Da bi se kroz njega lakse i brze proslo treba ga razumeti (zadatak nase ekonomske nauke), na pravi nacin organizovati (zadatak politike) i sprovesti (uloga svih nas).
Kao prvo, interesantno je pogledati sta po tom pitanju u poslednje vreme radi nasa ekonomska nauka.
U tom pogledu treba svakako navesti radove Prof. Sofije Adzic. Sledeca studija gospodje Prof. Sofije Adzic je nazalost objavljena na engleskom i tako verovatno nedostupna znacajnom delu naseg citalastva.(Ako se ne varam upravo nadjeh u mrezi i verzuju rada na srpskom..ceo text): Kazem nazalost, jer je u razradi teme dala izvanrednu analizu situacije (drustvo, politika, ekonomija) u Srbiji u poslednjih 20tak godina, upavo u vremenu u kome ona prolazi kroz period tranzicje. Kvalitet studije lezi u tome, da se ona ne zavrsava analizom stanja nego ide i dalje nudeci resenja. Prof. Adzic vidi buducnost i jedini put za poboljsanje standarda Srbije u razvoju male privrede okrenute izvozu. Usko grlo na tom putu je nedostatak kapitala, odnosno problemi u kreditiranju tog razvoja. Studija se bavi upravo tom tematikom, analizira razloge i nudi resenja sa poboljasnje tog procesa.

TRŽIŠTE KREDITA I MALI BIZNIS U ZEMLJAMA U TRANZICIJI - STUDIJA SLUČAJA ZA SRBIJU,
SOFIJA ADZIC, Faculty of Economics, Subotica, Republic of Serbia

APSTRAKT

„U radu se razmatraju specificni aspekti razvoja tržišta kredita u funkciji finansiranja poslovanja i razvoja malog biznisa u privredama u tranziciji na studiji slucaja za Srbiju. Izlaganje u ovom radu je koncentrisano na problem: “Kako stvoriti efikasno društveno-ekonomsko okruženje koje ce obezbediti naplatu kredita od malog biznisa?” Institucionalna rešenja u Srbiji omogucavaju da mali biznis može dobiti kredit na osnovu tri vrste garancija: nekretnina, pokretne imovine i sopstvene reputacije. Medjutim njihova implementacija se suocava sa brojnim teškocama. Dokumentacija o vlasništvu nekretnina je u velikom delu neadekvatna i nekompletna i trebace relativno dugi period da se izvrši formiranje odgovarajucih registara prema evropskim normativima. Podrucje kolateralnog kreditiranja malog biznisa je relativno novo i suocava se sa problemom teške realizacije regularne i blagovremene sudske zaštite interesa poverilaca.
Medjutim, osnovni problem za uspostavljanje efikasnog tržišta kredita je niska poslovna reputacija subjekata malog biznisa. Osnovno obeležje malog biznisa u Srbiji je poslovanje u prelaznom podrucju izmedju oficijelne i “sive” privrede, pa se veliki deo robno-novcanih transakcija odvija neoficijelnim kanalima. Osnovna teza autora je da rešenja treba potražiti umesto u strogoj regulaciji, krutom zakonskom okviru i sveobuhvatnom državnom intervencionizmu, u samoregulaciji zasnovanoj na razvoju kulture poverenja. Zbog toga, po mišljenju autora, problem razvoja tržišta kredita za finansiranje malog biznisa u Srbiji treba razmatrati u lancu tri fenomena: stvaranja, usavršavanja i odbrane zajednickog interesa banaka i malog biznisa u realizaciji sledecih aktivnosti:

1. promocije i razvoja poslovne kulture u kojoj blagovremeno ispunjavanje svih finansijskih obaveza ima kljucno mesto,
2. zaokruživanja pravno-institucionalne infrastrukture za implementaciju tehnike kolateralnog kreditiranja opreme i reprodukcionog materijala,
3. promocije i razvoja novih tehnika za procenu kreditne sposobnosti malog biznisa na osnovu preciznih i jasnih standarda,
4. nalaženja novih rešenja za (veoma rizicno) finasiranja izvoznih projekata na osnovu generisanja i implementacije visokih tehnologija i
5. promocije novih oblika kreditiranja prava prenosa privatnog vlasništva“.

Drugi rad koji se bavi temama tranzicije u Srbiji objavili su Ivana Domazet i Jovan Zubovic.
Objavljen na srpskom njihov rad  se bavi razvojem zarada u Srbiji u procesu tranzicije u periodu 2001-2008.

Ivana Domazet i Jovan Zubovic
UTICAJ TRANZICIJE NA ZAPOSLENOST I ZARADE U SRBIJI

Izabrani citati:

„Dok je 2002. godine najveci broj zaposlenih radio u velikim firmama, koje imaju preko 250 zaposlenih, vec 2007. godine je samo 8.7% lica radilo u velikim firmama. Ocigledno je da konkurentnost velikih državnih firmi, na kojima je bila bazirana srpska privreda u prethodnom ekonomskom sistemu, nije bila dovoljno visoka da bi mogla da ostane nedirnuta sa otvaranjem tržišta za sve konkurente.
Danas je u privredi Srbije preko 50% zaposlenih u mikrofirmama koje imaju manje od 10 zaposlenih. Iako je ovakav trend u skladu sa strategijama koje je Srbija postavila u smislu razvoja malih i srednjih preduzeca, ako se posmatra iz ugla razvoja ljudskih resursa situacija je nepovoljnija. Razlog je što se u malim organizacijama mnogo teže uspostavlja sistem kvalitetnog upravljanja ljudskim resursima, veæ se veæi naglasak stavlja na maksimiziranje iskorišcenosti postojecih sposobnosti i veština zaposlenih“.

„Iz prethodnog razmatranja postaje jasno da je u celom posmatranom periodu 2002– 2008. znatno veca korist od rasta produktivnosti bila na strani zaposlenih od koristi za ostatak društva. Iako je u 2005. i 2006. godini bila suprotna situacija, ipak je u 2007, a posebno u 2008. godini, došlo do ponovnog prelivanja koristi
Veoma bitno u ovoj analizi je to da ni u jednoj posmatranoj godini korist za zaposlene nije bili veca od nominalnog povecanja bruto domaceg proizvoda. To je i omogucilo da se izvrše ostale korekcije u poslovanju u Srbiji, kao što je, na primer, povecanje bruto investicija, što se vidi u Tabeli 2, ili potencijalnih ulaganja.“

„Prema podacima iz Tabele 6 jasno je da se uèešce zarada u Srbiji povecava u odnosu na bruto društveni proizvod u citavom periodu tranzicije, te da je sa pocetnih 40,0% u 2001. godini doseglo nivo od skoro 50% u 2008. godini“.
Interesantan je svakako i prilog iz 2007,  objavljen u jednom od odlicnih bloggova publikovanih na srpskom jeziku.