Nadjeno u Face-u: RAFINERIJA NAFTE U SMEDEREVU - GLUPOST, ILUZIJA ILI NESPORAZUM von N. Anastas

"Povod za javljanje na tu temu su diskusije o gradnji nekakve rafinerije u Smederevu.
Koliko vidim radi se o potencijalnoj investiciji kompanije ciju prezentaciju nisam uspeo da nadjem na internetu. Kazu, 250 miliona evra ce da investira u taj projekat.

To sto potencijalni investitor nema prezentaciju na internetu nije sramota-ima verovatno i drugih, pa i dobrih porodicnih firmi koje takodje ne mare za internet i savremenu komunikaciju. Mnogo vise brine sta nego kako...

Na internetu se navode kriteriji za biranje lokacije za rafineriju nafte (http://en.wikipedia.org/wiki/Oil_refinery):

a) lokacija treba da bude dovoljno daleko od naseljenih regiona
Svaka rafinerija smrdi i zagadjuje okolinu, najbolji dokaz su merenja zagadjenosti vazduha. Tuzno je videti da nas hidrometereoloski zavod ne objavljuje te podatke upravo za Novi Sad i Pancevo (http://www.hidmet.gov.rs/ciril/kvalitetvazduha/srbija.php).
Medjutim ti se isti podaci mogu za Pancevo da nadju na webstranici grada (http://www.pancevo.rs/Mesecni_izvestaj_monitoring_sistema_imisije-171-1). Cinjenica je da se prate emisije samo izabranih hemijskij jedinjenja, znaci monitoring daje samo deo prave situacije...
Cak i iz tih objavljenih mesecnih izvestaja se vidi da se radi o emisiji cadji (http://www.vesti.rs/Ekologija/Izvestaj-o-stanju-zivotne-sredine-u-Pancevu-u-2008-godini.html ) i aromaticnih organika, od kojih su mnogi -kako je poznato-kancerogeni. Da je situacija u Pancevu nezadovoljavajuca svedoci i jedna od skorih akcija naseg
ministra Dulica (vidi, http://www.beta.rs/zelenasrbija/default.asp?s=vesti&id=2221208). Cinjenica,da su nase rafinerije gradjene bas u blizini regiona sa najvecom gustinom stanovnistva u Srbiji svedoci sa aktuelne tacke gledista o tehnoloskoj nepismenosti onih koji su te odluke svojevremeno donosili. Ruku na scre, treba imati u vidu, da je svest o zastiti sredine u to vreme bila u povojima. U to vreme se i premalo znalo o mogucim negativnim efektima industrijsje proizvodnje. Danas smo na srecu u poziciji da situaciju mozemo bolje da sagledamo. Stoga, ne treba ponavljati stare greske.

b) Infrastruktura za dovoz sirovina i odvoz produkata (Smederevo kao lokacija to nema) Ono sto me u tom kontekstu ovog virtuelnog projekta cudi je njegova logika, prvo po pitanju snabdevenosti sirovinama. Kazu, rafinerija treba da preradjuje sirovu naftu iz Rusije i Afrike za nase trziste. Koliko se vidi iz diskusije, kapaciteti rafinerija u Pancevu (ni 50km dalje od planirane lokacije) i Novom Sadu ni sada nisu dovoljno iskorisceni. Kada se zna da su Rusi preuzeli NIS pitam se zasto bi ti isti Rusi snabdeval isirovinom svoju konkurenciju i gubili time trziste u Srbiji.
Da bi rafinerija nafte bila isplativa, ona treba da preradjuje bar 200,000barela sirove nafte dnevno. Brojevi mogu cesto da pojasne odnose i situaciju,hajde da ih pogledamo.200,000 barrel-a je da potsetim oko 30,000m³ sirovog ulja DNEVNO. Kako dovesti tu kolicinu u postrojenje. To se u svetu radi najcesce tankerima, za koje Smederevo NEMA odgovarajucu luku. Verovanto je Dunav i nepodoban za ulaz takvih brodova, inace bi ih vec videli kako dopremaju sirovinu postojecim, gore navedenim rafinerijama. Dovoz vozom bi znacio da dnevno treba primiti i istovariti kompoziciju voza sa oko 3,000vagona. Koliko mi je poznato, Smederevo je vrlo slabo povezano u zeleznicu Srbije i regiona. Odgovarajuce prosirenje zeleznicke mreze bilo bi dodatni trosak za razvoj jednog ovakvog projekta. Ne treba zaboraviti da se gore navedenim ciframa pokriva samo polovina neophodne logistike. Sirovo ulje se u rafineriji ne preradjuje u gas nego u niz proizvoda koje treba lagerovati a bogami i razvesti po zemlji. Njihova ukupna zapremina je verovanto oko 90% od ulazne, znaci uslov za rafineriju je infrastruktura koja treba da savlada vise od 50,000m³ dnevno. Cak i da se obezbedi snabdevanje sirovinama, Smederevo nema infrastrukturu da obezbedi dovozi a posebno ne i odvoz te kolicine materiala.

c) procesna energija
Nisam siguran da bi nasa elektricna mreza to mogla da preuzme, ali pretpostavljam da bi i takvo veliko hemijsko postrojenje moglo da se integrise kao potrosac u nasu elektricnu mrezu bez vecih problema uz odgovarajucu modifikaciju iste. Dunav bi u tom kontekstu sigurno obezbedjivao dovoljno vode za hladjenje kao sto je to danas slucaj sa smederevskom zelezarom.

d) deponija za otpad i otpadne vode mora da bude obezbedjena
Iz objavljene diskusije ne vidim kako zagovornici ideje o gradnji rafinerije u Smederevu misle da rese to pitanje. Pri tome treba imati u vidu, da se ne radi o potencijalnoj investiciji u nekom Nedodjinu. Za par godina, Srbija ce za par godina biti po svoj prilici deo Evropske zajednice. Time se garantuje, da bi tehnolosko resenje eventualne rafinerije nafte u Smederevu moralo da zadovolji sve evropske standarde, kao da se isto gradi u Austriji, Francuskoj ili slicno. Cak i da se u medjuvremenu krene sa nekom nezdravom investicijom ima dobre sanse da zavrsi kao investicioni promasaj, jer u krajnjem slucaju EU nece dozvoliti masivno zagadjenje okoline.

IPAK NESPORAZUM?
S druge strane, 250 miliona evra nije ni blizu sume neophodne za izgradju rafinerije nafte. Nova rafinerija nafte kosta u svetu izmedju 15,000 i 30,000 dolara/bbl (po barelu dnevno). Cena zavisi od procesnog obima, proizvodnog kapaciteta i lokacije. To se lako moze da sagleda iz liste aktuelnih projekata koji se grade (http://www.hydrocarbons-technology.com/projects/). Znaci, za tipicno postrojenje od 200,000 bbl (barela dnevno) treba finansirati najmanje 2 milijarde Evra. Navedenih 250 miliona znaci mogu da se smatraju samo ulogom uz finansiranje ostatka od banaka. Ta konstrukcija (sa 10%) svog uloga je u danasnjem svetu finansija prosto receno misaona imenica.

Sta se onda moze da uradi sa tih 250 miliona evra? Elem, sa tim se parama moze da napravi SKLADISTE NAFTE ili SIROVOG ULJA. Time dolazimo verovanto blize istini. U Smederevu je pre bombardovanja i postojalo jedno skladiste nafte koje se u narodu zvalo Rafinerijom. Verovatno je sadasnji gradonacelnik i nasao interesente, koji bi da takvo ili slicno postrojenje ponovo izgrade ili prosire. Da bi se cela prica prikazala sto znacajnijom (bice opet izbora) ili iz neznanja pretpostavljam da je koriscen stari naziv - rafinerija. A narod u medjuvremenu obrazovaniji, pa shvatio vest ozbiljno....",
27.12.09