STA SVE NEDOSTAJE SMEDEREVSKOJ PRIVREDI-POSTROJENJE ZA SAGOREVANJE GRADSKOG OTPADA

Smederevo ima deponiju smeca koja nije optimalno resenje. Znate li gde zavrsava djubre iz nasih kontejnera? Na deponiji na lipskom putu, podignutoj prakticno usred godominskog polja. Par kilometara dalje u Salincu, nalaze se bunari sa izvanrednim izvorima pijace vode kojom se pored ostalog snabdeva nas smederevski vodovod.
Sta imaju te dve cinjenice zajedno?
Elem, deponija je na duzi rok izvor zagadjenja te pijace vode. Cak su i nasi preci znali da se nuznik ne pravi nedaleko od bunara. Pitanje je samo vremena kada ce se proizvodi razlaganja tog otpada rastvoriti i dopreti do nivoa pijace vode. Mnogo bolje resenje bi bilo da se napravi fabrika za sagorevanje gradskog djubreta, koja bi pored ostalog proizvodila i energiju za grejanje grada. Naravno, i u ovom slucaju je bitan strucno obaviti izbor tehnologije / izvodjaca. Posebnu paznju treba usmeriti na potencijalni problem emisije dioxin-a, koji mogu da nastanu kod nestrucnog hladjenja otpadnog gasa. Taj je problem istrazen i resen u Nemackoj jos u 1990tim, tako da postrojenja za sagorevanje gradskog otpada bez problema rade cak i usred velikih metropola (recimo Frankfurt, tehnologija kompanije LURGI). U svakom slucaju je permantni monitoring otpadnih gasova ovakvih postrojenja neophodan (posebno u odnosu na dioxine).
Sagorevanje gradskog optada se masivno korisiti i u Kini ali je tehnologija jos u povojima. Emisija dioxina je tamo i vise desetina puta iznad one koja je dozvoljena u EU (posledica je znacajno zagadjenje okoline u blizoj okolini postrojenja).